Topola

тпчипх извора зна се да су се два Вуканова сина звала : кпез Ђурз.ђ и жупан Стефзн , 21 ане Дмитар и Завпда. Даље, по једно.м летопису Вуканов син Сте Фан имао је сина Дмитра 2 ' 2 . Према томе, ако је Вукан штао каког потомка, који се звао Завида а могао се лако тако звати, јер је Вуканову деду било таколме 23 онда му је морао бити унук. А метнувши на своје место СтеФана, морали бисмо у родословном сгаблу учннпти и ове две исправке: померпти Дмптра и Завиду за једно место ниже, а Вратислава, као сувшпног, пзоставити. Ну после ове потпуно основане исправке, настаје друго питање, а на име : може ли се веровати истом родослову да је Завпда (а не Ђурђиц) доиста отац Вужову деду Младену? Ја мислим да не може, прво за то што је родослов постао тек око половггае XV века, а можда коју десетину година п доцнпје, а друго због тога, што је састављачу његову очевидно била главна намера да Бранковиће пзведе од племена Немањића, иначе не би му се могло десити да једног сина Вуканова (Ђурђа) издаје за унука, а другог (СтеФана) са свим да изостави. 3. Што царгхца ЈМара назива Немањиће својим »прародптељгша®, то је или последица намерног довођења Бранковпћа у сродство с Немањићпма, илп то она чпнп с обзиром на своју прабабу кнегпњу Мнлицу, праунуку Вужанову. На ово друго тумачење упућује нас једна повеља десиота СтеФана, ппсата око 1405 после крунпсања, и гробшг натпис босанске краљице Катарпне, такође прау-

11 . Моп. Зегђ. 46; Касl. I. 13 1 ; Гласп. ХИП, 55. 81аг. X. 263. Агкlу га роујевп 111. 15.

22 . Агкl\, Ш. 15.

‘ 23 . По мојем патраживању оцу Немањину бпло је и.ме Завида, који јв у родослокима погрешио узет као брат његов у место Миросл ава. Ну о томе другом прилпком.

10

ВУК БРАНКОВИЋ