Topola

Pusto groblje ti si cielo Samo božja njiva, Koju marno obradjuje Samrt milostiva. Ona već je nasadila Po njoj mnogo cvieće, A 1 je cvieće prežalostno Pak joj cvasti neće.

Oj Mladene, Mladene! Prebrzo mi savene, Smrt Te ote mladjana Za vremena prerana. Proljet tek je nastala, Tek je narav procvala, Tek prolista gjurgjica Već Te sakri grobnica!

Mili Bože, kol’ je narav ciela Jošte uviek krasna i vesela, A ja mišljah one kobne noći Da će sviet sav nestati i proći.