Topola

Prazna si, prazna lubanjo gadna, Oči već nemaš, da gledaš taj sviet, Niti ga usta, za uviek niema Tvoja ne mogu više proklet.

U prijašnje Ijubih doba Cvieće vrhu svega Miris njegov tol požudan Upijah iz njega. A 1 od kada kraj Tvog odra Zamiriših cvieće Pomiešano strašnim duhom Mrtvog tiela veće, Od tog časa već ne mogu Cvieća da mirišem, Jerbo iz njega uviek samo Dah smrti udišem.

Poštujte mi Ijudi šume, Jer su drva božja čeda, Samo nebo nad njom bdije I drveće svoje reda.

21