Topola

I. Olympski bogovi. Jan.

59

do hrama, zvano Atrium Vestae, razkrito bi god. 1884 od talijanske vlade; tom bi prigodom odkrito liepo čislo kipova, koji prikazuju Vestalinke, pa tako nam je sada moguće, da si stvorimo sliku o osobitoj nošnji njihovoj. Drugo Vestino svetište bijaše u Laviniju, na kom moradoše rimski konsuli, nastupajući svoju službu, prinieti svečanu žrtvu. Njezina se je slava svetkovala due 9. Junija. Tada bi Rimljanke bose hodočastile k Vestinu hramu i prinašale jestvene žrtve. U kućnom životu Rimljana jest ognjište i božica ognjišta Vesta jednako znamenita kao i kod Grka. Ovdje se Vestinu štovanju pridružuje štovanje s njom tiesno spojenih Penata, dobrih, zaštitnih kućnih duhova, koji skrbe za svakdanju potrebu živeža. O njih ćemo još napose govoriti pod konac nauke o bogovih. Prema Čistomu i neokaljanomn biću božice mogase i umjetnicko joj prikazivanje imati biljeg samo najstrožije ćudorednosti. Prikazivabu ju sjedeći ili mirno stoječi s ozbiljnim licem. U starom Rimu imali su glasovitu sjedeću Vestn od velikoga parijskoga kipara Skopasa sa dva kandelabra, ali od nje ne ima nikakova pa tako joj se je trag sasvim zameo. Glavni joj attributi jesu zrtvena zdjelica, znblja, simpulnm (crpac ; upotrebljivan kod libacije) i žezlo. Radi svoga dostojanstva i svetosti mogase se dakako samo posve odjevena prikazivati, i to će valjda biti jedan razlog, zašto je u starom vieku bilo tako malo kipova te božice. Tako zvana Vesta Giustiniani, koja se nalazi u muzeju kneza Torlonija u Rimu, te je snimak starogrckoga izvornika, mogla bi se poradi pomanjkanja svih attributa jedva s kakvom takvom sigurnošću smatrati za pravu Vestn. Božica je prikazana stojeći, spokojua držanja, podbočiv se desnom rukom, dočira je Ijevica, koje je kažiprst krivo restaurovan, prvotno jamačno držala žezlo. Premda nije sasvim sigumo ustanovljeno značenje kipa, ipak donosimo snimak njegov (slika 25 ).

11. Jan. Jan bijaše doduše Grkom sasvim nepoznat bog, no pošto se pribraja najodličnijim bogovom rimskim, to se ne kratimo, da mu već ovdje ustupimo mjesta. Izprva jamačno bog svjetla i sunca, mužki pallk Jani ili Diani, dakle slićno biće grčkomu Apollonu, dok je još imao prvotan i prirodni znamen, postade