Topola

73

Ovdje vidimo nov dokaz, da je i Rabelais volio obuku, koju stvari daju same sobom. U njegovu sustavu reći bi da nema mnogo izravnih lekcija, pozitivne, didaktične obuke. Učitelj se zadovoljava time, da pomaže učeniku u istraživanju, da pobuđuje njegovo lično razmišljanje, da nadzire njegove samotne nanke, a napokon da ga privede na trag istine. Mi se bližamo kraju njegova dana. Večera je duga i obilna. Rabelais hoće, da mladež jede, koliko je volja, a ne kao o objedu. No premda je večeri svrha, da obilato zadovolji želudac, ipak nije izgubljena za duh. Pri njoj se nastavljaju lekcije od objeda, zavrgne se razgovor o korisnim stvarima. Pošto bi zahvalili Bogu, zabavili bi se glazbom, igrali bi se na karte, na kocke, ili bi pohodili društva ljudi, koji se bave knjigom, ili koji su proputovali tuđe krajeve. Ništa se nije zaboravljalo, što je vrsno razvijati i obrazivati mladi um. Dan se svršava, kao što se i započeo novom poukom u astronomiji, kojoj pribivaju na prostu zraku, pod vedrim nebom. Zatim bi, poput Pitagorejaca, u kratko ponovili sve ono, što bi vidjeli i naučili ob dan. Najzad, prije nego će na počinak, upravili bi Bogu posljednju molitvu, da mu se poklone, da učvrste svoju vjeru, da ga slave radi njegove neizmjerne dobrote, da mu zahvale na svem prošlom vremenu i da mu se preporuče za buduće. Blago si ga djetetu, uzgojenu prama tim načelima. Takovu bi djetetu pobožnost bila izljev srca, a ne puko gibanje usana; njegove bi nauke u najvećem stupnju oživljavala i veselila i sama prisutnost stvari, koje proučava; u kratko njegova bi obuka bila slobodno i dobrovoljno širenje duha, koji sam sobom čezne za neprekidnim napretkom, a ne nagomilanje spoznaja u stezane i silovane moždane.