Topola

23

велики светњак за часну трпезу, и друге прилоге даде рсвојима мртви.иа за душу, а живима. за здравље!" Године 1820, Кнез Милош, имајући потребу да пош.ве једну депутацију у Цариград, сазва у село Остружницу на Сави, близу Београда, Народну Скупштину, 11 те ту изабра: Старешину Манастира Каленпћа, Архимандрита Самуила Јаковљевића, Димитрија Ђорђевпћа, Вујицу Вулићевића, Илију Марковића, Проту Милоја Вукашиновића, Аврама Петронијевпћа, Ристу Дукића, п Саву Љотпћа, за депутате, који ће ићи у Цариград, да од Отоманске Порте траже: 1. да се Србији границе рашире, према Букурешком Уговору од 1812; 2. да се одсеком утврди данак којп ће Србија плаћати Султану; 3. да се Кнез Милош огласи за наследна Кнеза У Србијп; 4. да Срби могу зидати цркве, школе и манастире; и 5. да се Турцп иселе из свпх места у Србији, осем тврђава. Београдски Везир Марашли-Али-Паша, дознавшп имена депутата које Кнез Милош у Цариград шиље, и шта од Порте хоће да тражп, рекне: Кад Кнез'Мнлош намерава тако крупне разговоре да води с Девлетом, требало би да у Депутацију одреди бар једног свог рођака, а не саме сељаке! Сазнавши за ту Везирову примедбу, Кнез Милош, под 23 октобра 1820, напише да се Марашлији каже ово:

11 Записка Владике Јаштија.