Topola

36

Године 1810, Београдски Митрополит Леонтијв произвео га је за ђакопа у Кралујева.чкој иокрштеној џамији, 17 а године 1812, у Београду, за јеромонаха. На књизи Иднцн или јерополитици, која се чува у манастирској Библиотеци, има ово записано: »Сlа кннгд бромонауд Гакрнла Мнлкокича СкетостБдсничаннна. КBпи 8 Мокомт. 6адB за 3 форинта 1814, авгBста 15.“ Године 1828, у Бсограду, пропзвео га је Митрополит Антим за игумна, а године 1839, у Манастиру Студеници , Митрополит Петар за архимандрита. Боравио је у Манастиру Враћевшници, Жичи, Фенеку, Кувеждину, и у Каленићу. Бивао је у бојевима: на Коштанском Пољу, и на Делиграду, и свуда као јунак. Преминуо је у Студеници 1849, у својој 69 години. Био је црне, ћосе браде, црних брка, носа осредњега п покучаста, обрва црних, а лица и погледа намрђена.

17 Звдана турока џамија у Крагујевпу бида је на левој страни реко Лепеннце, у данашњој Цпганској Мадн, б.шзу Камените Ћуприје. Та је џамија већ поодавно разваљена, п меото где је она била данас је својипа насдедвпка пок. Косте Здравковића, којп је ту и неку зграду подигао. Од освојења Крагујевца до годпне 1813, та је џампја бида покрштена у Цркву, те се у њој сдужида Лптургија. Доцније је враћена у турску богомољу. Јоаким Вујић, у свом Путешествију по Србији (страпа 13 9) овако пише : „Находп се (у Крагујевцу) и једна Турока Џамија при рецп Лепеници, која је скоро сва порушена, а преко иута јест п један турски дом, у којем туреки муселпм обитава, и Турком судп. Пзмежду џампје и овога дома, преко реко Лепенице, пма једна каменита ћуприја. Такође и једна турска кавана за путнике Турке пма у Крагујевцу, а више никакова турока кућа.” То је било годипе 1826!