Topola

33

гпх људи, rtoje ученпцп познају; 2) идеални иримери пз црквене, народне и опште псторије и пз народне књпжевностп; 3) слике лица и догађаја, о којима се прича; 4) географска карта —за показпвање места, где се што догодило (за впшп ступањ); б) уџбеници, п то само за средњп п виши ступањ; 6) иоказивање пкона и других ствари у цркви п посматрање вршења црквених обреда; 7) црквене иесме п молптве, и световне песме моХЈалне п патрпотске садржине. Ако учите.в састави сам какву причу ради објашњења неке врлпне, онда треба у њој све на ситно да изложш пначе he ученици посумњати у истинитост и могућност таквих случајева. д) Поједина иредавања теку у опште овим редом: 1) Учптељ каже ученицима, о чем he прпчатп, илп о чем he се разговарати , обратп им пажњу на важност тога п ириирави пх за слушање п за разумевање предавања. 2) Затим прелазп првп одсек, који ученици понављају, кратко или опширно према важности садржине, с пропитпвањем или с опшпрним понављањем. Тако се поступа и с осталим одсецпма; а кад се довршп прича, онда је ученици понављају у целини, један пут или више пута, према њеној важности и према тешкоћи памћења. 3) После се води разговор о садржини, истиче се дотична врлина, и траже се слични случајевl^р^и м ' иоређењ а и везивања. 4) Најпосле се из шб&них, догађаја изводи морално-религијско се иримењује на живот ученика као моралногго

ПООЕБНА ПЕДАРОГИКА