Topola

286

стрпљењу п истрашостп. Понављдмо, дакле, да прелоне, тегобе, паШње, не само да не морају бпти зла, него су иапротив п врло често најбољи извори снаге, дпсцпплине и врлина. Михајло Анџело био је, већп део свога живота, гоњеп од завпдљиваца беснпх племпћа, попова, и неваљалаца сваке врсте који нитп могоше његов ђенпје појмити, нити са њпме симпатпсати. Кад је Павле IV осудио неке потезе у жпвопису „Сшрашнога Суда“, вештак је одговорпо: „како бп Папа боље учинпо да се брпне како he увестп ред у цркву, и опратп љаге које брукају свет, а да оставп на мпру рвегов занат. “ Тасо је такође био жртва скоро непрекпдне клевете п гонпдбе. По што је лежао неких седам година у болницп, би му суђено да се потуца по Пталији. На самртној постељи он је ппсао: „не ћу да се тужпм на злу срећу своју, јер нећу да говорим о пеблагодарностп људи којп су успелп да ме дотерају до просјачког штапа.“ Него, време доносп чудне обрте. Оно често учппп да гониоци п гоњеип променс своје улоге; те први пзађу срамнп, а други славни. И сама имена многих гонитеља остала су жива једпно благодарећп везп њиховој са псторпјом људп које су онп гонили. Тако, на пример, ко би данас знао за Дуку Алфонза од Ферара, да нпје он Таса у тавницу бацио.? Или ко бн знао за великог Хер-