Topola

288

пстог великог језера које су доцније други испптачн понова пронашли п описали. Франклин је утонуо у поларном снегу може битп по што је и решио проблем северозападног пролаза п његова судбина спада међу најтужније догађаје у историји људског ђенија и људског прегнућа. Куражни људи често су се корпстилп самоћом која их је у тавнпцама сналазпла, да изведу радове од великог значаја и домашаја. Управо, изгледа, као да се у самоћп страст за духовним савршенством највише п развија. Ту се душа човечија са самом собом разговара и занима. Но, да лп ће се из самоће извућп корист или штета, завпси од других услова, као темперамента, навнке, карактера. Људи високе природе у самоћи постају још вишп и светлији; док, на протпв, мали п тесногрудп духови постају ту само гори и опаснији. Првима, може се рећи,. да је самоћа то што и учитељка, а другпма то што п мучитељка. Примера имамо и сувпше. Тако Бетијус је у апси написао своје „ Утехе Филоcocfnije", Гротијус његов „Коментар Светом Писму 11 , а Бјуканан оне лепе „Парафразе Псалама‘ £ овај последњи, као заточеннк у Iедном португалском манастиру. Кимпанела, калуђер и патриота талпјанскп, дочекао је да га као „издајника 0 осуде на двадесет седмогодишњу робију; а он, пздржавајући ју у једној неополитанској тавници, наппше књигу „Civitas solis “ која је толико пута пре-