Topola

290

Као што наглаоисмо, и Кромвелова републпка имала је своје робове. Тзко Сер Виљем Девнанш био је због своје оданости краљу затворен у Каусовој кули где је и написао већп део свога „Гондиберта“ ; а кажу да је и за свој жпвот тада имао да благодари највпше племенптом заузпмању славнога Милтона\ као што се после и сам одужио Милтону кад је његова (Карлова) партпја понова на владу дошла. Поета п племпћ Ловлес такође је јада допадао. п једва се жив откупио био из тавнпце у Гетхаузу. Он је до душе н зло свршио; јер, ма да јс све на свету жртвовао за дпнастију Стуарта, овп су га заборавнли кад су на престо сели, п пустилп га да умре у најљућој сиротпњи. Сем Витера и Вунјана, Карло 11. апсио је и Бакстера н Харингтона (писца „Океаннје“) и Пена н многе друге; а свп су онп тражилп и налазили утехе у своме перу. Тако, Бакстер је наппсао неке од најбољнх листова своје књиге „ Живот и Времена “ лежећи у „краљевско-судској апоани“; а Пен је у „Ку ли“ лондонској израдпо своје дело „ Пи крст ни Круну“. За владе краљпце Ане, Матшја Прајор буде оптужен за „велеиздају “ и осуђен на две године робије; а он за то време наппше своју „Алму и или „ Прогрес Душе“. Од то доба, у Енглеској људи од значаја ретко су кад затвора допадалп. Као најчувенији од малога броја њиховог може се