Topola

рају узимати из реда саветника. Ова законска одредба била је досад поштована. Под Карађорђевићем, свега се двапут десило да несаветници постану министрима, али то је било 1848, у сасвим ванредним приликама. Па и тада та су два несаветника само привремено постављена за министре. Истина и досад је Кнез покушавао да обиђе ону законску одредбу по којој је министре морао узимати из Савета. Али он је то чинио посредним путем, на тај начин што није постављао сталног министра, него одређивао помоКника министарства да га заступа. И ово је било неправилно, јер по закону министра је могао заступати само саветник, и нико други. Ипак важно је да је досад Кнез постављао несаветнике само за заступнике министара а не за праве министре. Ако би сада за наследнике министара Марковића и Магазиновића била наименована два несаветника, то би био први пут да Кнез отворено и непосредно вређа Устројство Савета, по коме само саветник може бити министар. И свој акт Савет завршује тиме што унапред подиже глас противу такве једне незаконитости.

Савет је ово писао 12 августа; 29 августа, паша зове себи у град председника Савета и Кнежевог представника. Првога зове преко момка; другога, писмом; разлика једна која има своје важности. Он им говори да, у интересу среће и спокојства српскога народа, треба да престане свађа између Кнеза и Савета. Он не даје за право ни једној ни другој страни, него обема препоручује попустљивост и помирљивост. Али не пропушта реКи ово; ако је потребно да се тумачи Устав, њега неће тумачити ни Кнез ни Савет него Порта.

Откуд ово пашино мешање? Откуд он у опште зна за спор између Кнеза и Савета? У Савету се сумња на Кнеза да је он учинио индискрецију и позвао пашу да се умеша.

Савет одговара паши, да је сукоб Кнеза и Савета наша унутрашња ствар, која се паше не тиче. Овај му одговор доставља приватно а не званично, јер Савет не може непосредно општити „с иностранством“ (и паша је ~иностранство“). Из тога истог разлога, ни паша није звао председника Савета писмено, него преко момка; у познавању форми, паша не изостаје иза Савета. 1

После овога једна дуга пауза, све до 7 новембра 1855. Тада проговара Кнез. Он почиње помирљиво; Саветници могу бити спокојни, он не мисли ништа друго него само да упо-

1 О пашиној интервендији в. Грујић, 30 и 31 августа 1855.

138

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА