Topola

Кнежеви рођаци и Срби из Аустрије чинили су једну малу политичку групу, непознату у народу, која је чак и београдској публици изгледала једна скривена котерија. Да је сам имао више личне популарности, Кнез је могао владати и с једном оваквом котеријом. Али, како је Кнежева лична популарност била мала, дворска је странка морала ван Кнеза тражити једнога популарног заштитника, који Ке јој обезбедити оно што је у политици један од првих услова успеха; кредит код публике.

Неко време дворска је странка живела од војводске славе Стевана Книћанина, задобивене у мађарској буни. Али 1855 КниКанин умире, остављајуКи за собом једну празнину за коју је изгледало да се не може попунити. Тада Алекса ЈанковиК прави једну од својих најсмеонијих комбинација. Он покушава да КниТанина замени ВучиКем. ВучиК је био у завади с Кнезом. Бачен у пенсију на један увредљив начин, он је стао око себе купити незадовољне елементе, чак и ОбреновиКевце, с којима је иначе био у крвној омрази. Докле је Кнез нагињао Аустрији, ВучиК је све више истицао своје русофилство и гледао на све начине да оцрни код Русије Кнеза и његове доглавнике. Што је најинтересантније, КниКанин је био пажен и мажен од Кнеза поглавито збога свог ривалства према ВучиКу; јунак и славан човек, Кнњћанин је имао да чува Двор од ВучиТа, опет јунака и славног човека. Понудити Вучићу политичко наследство КниТаниново, била је, заиста, смеона комбинација. ЈанковиК је успео да, бар привремено, помири Двор и Вучи Та. Изгледа да је ВучиКа болело његово пенсионисање, и да је једва чекао да се поврати у стару важност.

Плод тога помирења било је ЈанковиКево Министарство састављено децембра 1855, у коме је министар унутрашњих дела био Радован ДамјановиК „један од најоданијих приврженика Вучићевих 11 . 1 Ово Министарство било је једна велика противуречност: ЈанковиК, аустрофил и члан камариле, био се удружио с Вучићевцима, који су били русофили и демагози. Јанковићево Министарство није трајало дуже од шест месеци. Оно је наишло на опозицију код француског консула, коме је изгледало сувише аустрофилско; код Савета, коме је изгледало сувише дворско; код самог Двора, коме је изгледало сувише ВучиКевско.' 2 А. Ненадовић говорио је Гарашанинуда се ЈанковиГ. начинио немогу Кан тиме, „што је у своју ствар

1 Ристић 237.

2 Ристић 238. Световид (1856) 45.

157

БОРБА КНЕЗА И САВЕТА