Topola

све привилегије једне јавне професије, с разлогом се могла тражити већа професионална способност него од ранијег Милошева чиновништва. Каква је пак била професионална способност уставобранитељских чиновника?

Нема сумње да је међу њима било способних људи. Професори, лекари, инжињери, који сумахом били аустријски Срби или странци, разумевали су скоро сви свој посао. У једној новој земљи као Србија, они су без сумње дошли до веКега положаја и угледа но што су заслуживали, али, ако прецењени, то још није значило да нису вредили ништа. Неки од њих, поред техничког знања, имали су и организаторских способности, и успели су да уреде како-тако поједине гране наше државне администрације. Први наши питомци, исто тако, дали су неколико људи који би својим образовањем и данас чинили част нашој државној служби; довољно је поменути Јована Мариновића и Константина НиколајевиКа. Најзад, било је људи који су, и без уредног школовања, сами себе начинили добрим практичним администраторима, нпр. Алекса СимиК и Илија Гарашанин.

Али, пошто се све то призна уставобранитељском чиновништву, остаје да се каже да, у својој целини, оно није било особито способно. Способних људи налазило се у врховној управи и у техничком особљу, у колико је овога било; али не у суду и не у полицији. Оне власти с којима је народ имао непосредног додира, патиле су од неспреме.

У прошлој глави дати су податци о неспреми судија. Овде има да се каже да су полицијски чиновници били исто тако неспремни као и судски. Године 1856, полицијских чиновника, рачунајуГи и практиканте, било је три стотине педесет девет. Од њих су две стотине педесет два свршила основну школу, шездесет пет гимназију, десет богословију, четрнаест философију, 1 осам права, два „војене науке“; осморица су били неписмени.- Велика већина, 70%, имала је само основну школу; полицијом је владао основац....

Остављајући појединачне случајеве, уставобранитељско чиновништво, узето у маси, није имало много професионалне способности. Деспотско просветитељска мисија, која му је била намењена, превазилазила је његову снагу, и наметнуто за

1 Под философијом треба јамачно разумети вишу гимназију. В. стр. 14, примедбу 5.

- СА (1858) 450.

44

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА