Topola

сврше лицеј, они 'ће већ имати неколико година службе. 1 Све се једно с другим држи; докле год буде оскудице у писменим чиновницима, мало ће ђака ићи у лицеј; докле год буде мало ђака на лицеју, лицеј се неће моћи развијати, и добијати нове факултете. Јер тако мали број ђака какав се имао педесетих година, једва је достизао и за један факултет; то се најбоље видело онда кад се поред правног факултета установио још и јестествено-технички факултет.

Један лицеј који првенствено школује правнике, потребне за државну службу; једна гимназија која треба да даје хуманистичко образовање, и с тога може бити корисна само једној одабраној мањини; основне школе остављене у главном општинама, то су карактеристичне црте јавне наставе под уставобранитељима. У то време, на просвећивање масе није се мислило. Главни задатак школе био је да створи интелигенцију, и то, првенствено, бирократску. У једној' земљи где су школовани људи долазили са стране, и где националне интелигенције још није било, хтело се, посредством школе, створити пре свега један виши слој интелигентних људи. Тек пошто би се тај слој створио, могла се просвета спуштати дубље, у саму народну масу. Ето зашто је, под уставобранитељима, државна власт обратила већу пажњу на гимназију и лицеј него на основну школу; ето зашто је настава у гимназији имала тако литераран карактер, а лицеј био начињен готово искључиво бирократском школом.

Да би се имала потпуна идеја о стању просвете под уставобранитељима, треба поменути још и стручне школе: богословију, војну школу,трговачку школу,земљоделску школу. Од ових школа само је богословија основана још под Милошем, 1836. Остале су постале тек под Карађорђевићем. Трговачка 1844; војна 1850; земљоделска 1853. Те су школе још пуне недостатака; неки пут, од установе коју представљају, имају само име; али главно је да су једанпут установљене. Треба поменути такође женске школе које се од 1844, одвајају у варошима од мушких. 2

Најзад, треба поменути и друге просветне установе. Друштво Српске Словесности, основано под Михаилом 1841, обустављено 1842, обновљено 1844; Народну Библиотеку, уста-

1 СА (1850) 212. - СН (1859) 52. - СН (1860) 8.

- Милићевић, ор. сЦ. 84 и 100. Зборник П 328. Збориик VII 2. Зборник II 319.

57

ШКО Л Е