Topola

из Аустрије,'са страним или сумњиво српским именима. 1 У похвалу Карађорђевићеве владе, као доказ великог материјалног напретка који је под њом постигнут, једнако су се наводили „художествени путови.“ Причало се да се сада путује колима тамо где се пре једва коњима милело. 2 Ипак, под том Владом није учињено за путове тако много. По једној статистичкој белешци, не сасвим поузданој, 1858, било је направљених путова око две стотине турских сати, или око хиљаду две стотине километара. У окрузима београдском, ваљевском, крагујевачком, направљених путова било је испод или једва до двадесет километара. По овим бројевима ни најмање не изгледа да је под уставобранитељским режимом доста урађено за путове. 3 Цукић каже у својој Економији, да се у Србији мало чини за путове; да су путови овде-онде начињени простим рђавим насипом, нпр. већи део београдско-цариградскогдрума. 4 У извештају једне комисије од 1856, чији је председник један саветник, а чланови начелници четири министарства, каже се да је сав дотадашњи рад на путовима био безуспешан, и да тек сада ваља настати на грађењу путова. 5 У једном акту од 1859 потреба за путовима означава се још увек као врло велика; у акту се каже: „колосална. 116

Како стоји с путовима, види се по овоме: (1) У целој Србији нема ниједног пута који „главну варош с којом другом везује“. Желети је пак да бар све окружне вароши буду везане с главним тачкама трговине. Узгред буди речено, у том погледу, ни Београд, престоница, не стоји најбоље. У целом београдском округу, направљени путови не чине ни пуних четрнаест километара. Топчидерски друм тако је рђав, да се њиме, по ружном времену, не може возити; по лепом времену може, али с опасношКу да се кола претуре. Године 1857, једне дуге и строге зиме, путови су се око Београда покварили; долазак сељака у варош ослабио, и животне намирнице у њој поскупиле као у опседнутом месту.’ —■ (2) Веза између путова тако је слабо развијена, да је још једнако могуТно да у једној половини Србије влада глад, докле у другој постоји

1 СА (1856) 741.

’ СД (1855) 70.

1 СН (1858) 82. СН (1858) 86. СД (1858) 53.

1 Коста Цукић, Државна Економија (1853) 111 71.

5 СА (1859) 960.

6 СА (1859) 1034.

7 СА (1859) 960. СА (1855) 464. СН (1857) 11.

УСТАВОБРАНИТЕЉИ И ЊИХОВА ВЛАДА