Topola

92

жају што је на једној страни био удаљен од етнографски мистог арнаутског терена, а имао је наслона и помоћи код етнографски чистих и политички слободних крајева Србије и Црне Горе, док је на другој страни добијао прилива из црногорских и херцеговачких брда, те се освежавао и давао је отпора.

Са политичких разлога срећа је за Српско Питање, које се сада решава, што руковаоци са пустоносном арбанашком реком нису овој отворити пут до арнаутске баре на Пештеру. Да је било тога, ми бисмо уместо те баре пред собом имали један јак рукавац пустоносне реке, који би много брже испунио политички задатак пустоносне арбанашке реке него поступно повлачење Арнаута с Косова на запад дуж граница Краљевине Србије. Да је раније створен тај рукавац, арбанашка пустоносна река продрла би даље, коритом његовим провукао би се јачеаустријски утицај, брже би се спремио терен за продирање Аустрије у средиште Балканског полуострва и стајало би знатно друкчије и са питањем „аутономне" Арбаније и са решењем Српског Питања.

Рат савезних балканских држава с Турском пресекао је довођење у везу ове арнаутске баре на Пештеру са пустоносном реком. Она више неће остати таква. Њено насеље вратиће се јату из кога је првобитно и потекло. То ће исто бити и са оним појасима прво помухамедањеног а потом поарбанашеног српског становништва, који се граниче са правсм Арбанијом. Пустоносна пак река нема више погодаба да буде таква. Прво мухамеданизирани а потом поарбанашени Срби немају да буду ничијп заточници. Пљачка има да престане бити њихово зани-