Topola

101

Месец дана после тога десила се страховита погибија у луци Сан-Ђовани ди Медуа. Трупе које су транспортоване из Солуна морем да појачају опсаду Скадра провеле су на лађама у луци читав дан, чекајући да се ко смилује и да их искрца, и у том чекању затекла их је турска крстарица „Хамидија“. Брдичка касапница није изазвала ни за нокат већу опрезност према опасностима у које се људи гурају. На Брдици није ордонанс на време пренео заповест за повлачење, у Медуи није „Хамидија" пријавила свој долазак! Нпје учињено ни оно што се за спасавање људи могло учинити, „И капетан лађе u сва Послуга, као што то у божићњем броју Пијемонта лепо оиисује мајор Радоје Јанковић, заборавише на спасавање војника. Дисциплина попусти пред личном опасношћу. Неред се ушуња у хладнокрвност. Ниједан чамац за спасавање не 6u скинут", Војници беху остављени на милост и немилост „Хамидије" која сву топовску ватру управи на лађу пуну војника „Вервењотис“. Мајор Јанковиђ описује тај очајан тренутак овим живим речима:

„Хук топова доби чаробну чоћ над свима. У цигло једио.м моменту оссти се трагедија тог несрећног даиа. Војници, са спремом на леђима, бацаху се са неколнко метара внсине у воду дубоку неколико метара, Рањенн се склањаху, да ударс вавојс. Ране су биле грозие, задане комадима чслика. Другн се спуштаху низ конопце; по десет одједаред. Један конопац се отиштс! Сва снла „Хамидијинога" беса сручи се иа „Вервењотнс“.

И у том очајном тренутку, када није било ниједнога старешине да посаветује, ако помоћи не може, да подели судбину са својим војницима, окренула су своја два бртска топића два