Topola

113

ски и сулудо кољемо са браћом. Једна погрешка је повлачила другу, један пораз дао је други. Тако је „реална“ политика г. Пашића запечаћена двама врло реалним поразима: арбанским и брегалничким. А када се арбанска авантура хоће да правда отседањем од Солуна, а брегалнички злочин одбацивањем из Арба* није, онда се мора да истакне да је узрок оба зла једак и исти , наиме: завојевакка тежња буржоазије и власничких клика и фактора на Балкану и њихова неспособност да ограниченом сепарапшзму господарећих интереса претпоставе начело заједнице које су некада проповедали многи њихови представници. Завојевачко држање Србије према арбанаском народу специјално пружило је једно искуство више о великој опасности коју свака борба између балканских народа представља за једну и другу страну. Оно је, у исто време, показало и како се политиком власничких класа уноси мржња међу народе.

Даиас је постало врло ризично проповедати потребу заједничкога рада са Арбанасима. У пагубној утакмици да оправда једну наопаку политику буржоаска штампа је створила о Арбанасима читаву кулу неистинитих и тенденциозних мишљења, а освајачка политика Србије са својим варварским методама морала је Арбанасе испунити дубоком мржњом према нама. Али тога није некада било. Српска и арбанаска племена под Турском, као што се то види из причања Марка Миљанова, живела су у блиским везама. Њих је спајала врло велика друштвена сродност, изражена у многим заједничким обичајима, предањима и успоменама, као и у многи.м заједничким акцијама против 8