Topola

54

ужива плодове свога рада? По повлачењу, cpriских трупа настале су у Средњој Арбанији велике међусобне борбе, а оне нису биле, као што је наша штампа објављивала, израз племенске и религиозне нетрпељивости већ побуна феудалних робова, чифчија, против покушаја ага и бегова да за време окупаторскога режима нагомилане феудалне обавезе ликвидирају и рестаурирају стање пре окупације. Такав је народнн материјал који улази у аутономну Арбанију. О његовој подобности за самосталан државни живот ништа нам нису у стању- рећи они који у његовој „арнаутској крви“ унапред виде антидржавни, антикултурни, антисоцијални елеменат. Треба поћи сасвим другим путем, потражити Арбанаса као члана племена и као члана класе, као господара и као 'роба, као борца за аутономију и као радника на њиви, јер данасунауци не може бити спора да подобност некога племена за државни живот треба ценити по ступњу историскога развитка, по друштвеном саставу, по културној

развијености и друштвеним и политичким тежњама, а не по раси којој припада. Осим тога ми смо упућени да пратимо развитак и судбину овога новога члана балканских државица. Нато нас неупућује каква забринутост за будућност аутономне Арбаније јер су те бриге, благодарећи завојевачкој политици Србије, Црне Горе и Грчке, прешле нажалост на јачега, Аустро-Угарску и Италију већ обзири према нашој сопственој будућности. Апо будућност Арбаније, као и свих малих државица које се налазе на ударцу јачих, много су озбиљније опасности које долазе споља него оне које се крију унутра. На сваки начин неће