Topola

181

Ево једнога примера. Док je човек млад има добар впд. Очима ce служимо свакодневно, али ce не зна увек како ce ваља о њима бринути и старати. Јер очи, овај јединствени орган, такође су и нежан орган. Понаособ пак за њих je врло оиасно и шкодљиво, кад ce пређе с јаке светлости y таму, или кад ce ради при веома јаком осветљењу као и при густој помрчини. Деца на то и не помишљају. Упиље очи y јаку ватру, y електричну сијалицу и, покашто, чак и y само сунце, ма да je одавно речено; Једини орао има права да гледа y сунце. Кад ce већ почне смркавати, деца упорно покушавају да читају, да пишу и покашто још и да што шију y мраку. Све то она, y опште, чине, не знајући за опасност којој ce на тај начин излажу. Често продуже тако да раде и ако им je на то скренута пажња. »Пазите, рђаво je за очи изложити их превеликој светлости која засењује; рђаво je радити y полутами«, узалуд им je то рећи, јер брзо забораве ове опомене. Има их п таквих која баш узимају да раде оно што пм ce забрањује. Не знам да ли има такве деце и међу вама, желео бих да их нема, јер греше према самима себп за будућност. И не знају колико себи овим шкоде, и какву досаду и тегобу себи припремају ове сироте незналице. И ето чега ради ce, гледајући младост како злоупотребљава своје очи, покашто болно узвикне: Кад би младост знала ! Да, кад бисте знали чему ce излажете, не бисте били тако лакоумни, готово би ce могло рећи, тако непаметни. Све ове лудости из младога доба скупо ћете платпти кад одрастете, и нарочито још кад остарите. Упропашћене премором, који сте им натурали, ваше he очи изгубитп своју снагу. Вид he вам осла-