Topola

129

простора уверила би нас, да ми y ствари, увећавајући простор једнога момента y идућем моменту, тиме не увећавамо сам простор као такав већ увећавамо само време. Време ce не може доиста замиелити нао дефинитивна ограничена крајност, већ. само као крајност која ce може y неодређеност (in indefinitum не in infinitum) продужавати, док ce простор може и мора замвслкти кав дефннитивна т. ј. ограничена врајност. Ову анализу ми овде не можемо изводити, јер би нас то сувише далеко одвело, y поменутом мом делу она je изведена детаљшз и до. крајних конзеквенција. Напослетку, да je свет крајан y простору говори још једаа важан факт који смо раније споменули, a то je тродимензионалвост реалног простора. Кад би наиме простор био бесконачан, онда би и број његових дииензија мерао би-ги бесконачан. Међуиш ма колико да ce тежило доказати да реални просгор има више од три димензије, сви су ти жжушаји пропали, шта вшпе вије ce могла утврдити ни једна једина димензија више. Ако je пак свет у.лростору ограничен, т. ј. ако je величина реалног простора ограничена, ако je број љегових делова ограничен, онда мора и број димензија његових бити ограничен. Зашто je тај број баш три, a не већи или мањи од три, то je специјално питаае од чијег решења не зависи више y принципу сама теорија крајности света, главно je да ce само под претпоставком истинитости те теорије да објасаити отвуд простор има ограничен број дииензија.

ЧЛАНЦИ И СТУДШЕ. 9