Topola

24

кретно , непроменљиво, отуда она реално трајање своди на симултану дато.ст y иростору и отуда њена неспособаост да схвати живот. У кратко речено, интелигееција je геоттријске природе. Насупрот томе, сазнаве внстинкта нема ничега геометријског y себи, стога je нама, y колико смо интелигенција, немогуће сазнати природу инсхинкта (Бергзон критикује духовито познате механистичке и психолошне теорије инстинкта), и само y колико и саии имамо инстинктивног сазвања y себи y стању смо рећи, да je инстинкт симаатија, непосредно интуитивно сазнање. Али, и ако je инстинкт по својој унутрашњој природи ближи животу од интедигенцнје, која je првобитно управљена на мртву материју. животни едан није био y стању да достигне врхунац развића y правцу инстинкта, већ y правцу интелигенције. Тиме што ce интуиција y току развића животињског света трансформирала y инстинет. т. ј. ограничила на мадн део живота, који ју je непосредно интересирао, развиће свести y правцу интуиције убрзо je затворено. У правцу интелигенције, напротив, ово je остало отворено, јер интелигенција, баш тиме што ce односи првобитно на мртву материју. y стању je да ce креће без граница y домену своме, и да ce, једном ослобођена, окрене унутрашњости саме свести и пробуди остатке интуицнје,.који ce налазе виртуелно y овој последњој. Према томе развиће свести y правцу