Topola

51

цео његов живот. Спиноза није успео да религијозву страну свога снстема доведе y хармоаију са антирелагијозном. У том погледу његов систем садржи једну велику празеиву, која je y исто доба једна веливаи неизгладива противречеост, Базис Спинозпног систена je механизаи и детермиеизам, врх његов треба да буде мистицизам и апсолутна слобода, a то ce двоје неда спојити. Откуда ова велика и кардинална протпвречвост y Спинозином систему ? Она ce да само тако разумети, ако ce узме y обзир, да сваки филозофски систем, као творевина геввја, носи на себи тап личвости soja га je створила. Спивоза je е једне стране био тако радионалан ум, да je свет морао схватити као једав непроменљив ред логичних иствва, и отуда његов детерминизам и механизам заједно са пантемзмом и монизмом : они су продукти рационализма, и Спивоза ce с правом сматра за тип рационалисте. С друге страие овет Спивоза je био једаа дубоко религијозна душа, један мудрац y правом смислу те речи, и отуда оне вретпоставке његовог система, које су чисто религиског карактера. Спиноза вије усвео да те две стране своје донтрине споји просто стога, што je његов ивтелекг био и сувише једвостран, и сувише неприетупачан захтевима, који имају други извор, a ве разуи, и који ce разумом дају тешко овравдати 1 )

’) Ko хоће да ce изближе упозна са Спинозом фнлозофијом и њеним значајем, упућујем га на опширну студију о Спинози, која je изашла y мојој „Историји филозофије“ I св. од Ренесанса до Канта, стр. 140—186.