Topola

59

1725. y 15-oj својој години, он ступа y језуитски ред и оддазн y Рим, где je морао проћи кроз све ступн>еве, кроз које мора проћи онај који хоће да постане прави чдан језуитсног реда. У језуитскои кодегијуму y Риму он je две године студирао реторику и поезију, затим три године фидозофију и математику, напосдетку пет годвна теодошке науке, за које je- време био y исто доба в учитељ y нижим разредима кодегијума. Иоставши 1744. год. свештеником, Бошковић je одмах постављен за професора математике y кодегијуму, y ком je звању остас све до 1759 год., када je напустио Рим. Још као учитељ y нижпм разредима кодегијума Бошковић je y Риму постао чувен као математичар, физичар и астроном. Од год. Ј.736 je сваке године пубдиковао по некодико расправа из ових обдасти. Год. 1742 тадашњи папа Бенедикт XIY дао je Божковићу налог, да y друштву са још два про= фееора математике'испита узроке пукотина на кубету цркве св. Петра y Риму. 0«ш тога он је патан и за мишљење о регудацији реке Тибра и другим сдачним стварима. Год. 1750 он je y друштву са још једним језуитом добио надог од папе, да измери дужину меридијанског степена y папиној држави. Својим теоријским и практичким радовима Бошковић ce убрзо прочуо и ван граница Итадије. Год. 1756 он je био изабран од цара Франца I да као стручњак пресуди спор око река и лдовидбе, вођеа измефу Л.уке и Тоскане, којом je придиком Бошковић вутовао y Беч.