Topola

77

Кореспонденција Ничеова са Ричлом и његовом женои врло je опсежна (она обухвата 71 нумеру). Од нарочите je важности писмо Ничеово од 30 јануара 1872, y коме он тражи мишљење Ричлово о послатој му књизи „Die Gebart der Tragödie aus dem Geiste der Musik“ и одговор овога од 14 фебруара 1872, y коме je Ричл встина пун хвале за сзагу и разноликост мисли y Ничеовој књизи, али које y исто доба садржи и знатне резерве старог филолога према ученику који je ударио путевима, који по омладину могу бити и опасни (стр. 141). Од великог je интереса кореспонденција Ничеова са Буркхартом. Ниче шаље Буркхарту редовно своје Ељиге и овај му даје своја мишљења о њима, које су све до „Генеалогије морала“ пуне хвале sa Ничеа. 0 последњој књизи Буркхард није дао никакво нотивираније шишљење, јер му je књига Ничеова била неразумљива (стр. 194). На последње писмо своје, y коме je тражио од Буркхарта иишљење о књизи „Der Fall Wagner“, Ниче није добио никаквог одговора, ма да je y своме писму (]\о 10 y јесен 1888) писао : „једна једина реч од Вас учинила би ме срећним“ (стр. 194). Кореспонденција са Теном има 5 нумера, од којих су 2 иисма Ничеова и 3 одговора Тенова. У првоме од ових (писмо од 17 октобра 1886), Тен говори о послатои му Ничеовом спису „Jenseits von Gut und Böse“ и хвали „la forme si vive, si littéraire, le style passioné, le tour souvent paradoxal“ и нове