Topola

који је покушао,' да дубље продре у познавање појава. Сахмо би се једно могло предсказати с приличном извесношћу. Када једном митологија буде чинила психолошком истраживању плодне услуге, то ће ове мање потицати од празноверица природних народа, јер њихова се историја развића вазда губи у неизвесној тами, него од очуваних митологија културних народа, које су нам истина временом удаљеније, али се за истраживање одржале у непролазним споменицима. Но и. само је научно истраживање подложено једном закону разчића, од кога се неће моћи ослободити никада, а да му ее то не ‘освети. Ниједна дисциплина не може послужити другој као помоћна наука, док сама нема довољно утврђених резултата. Као што ]е митОлогија дуго времена чекала, па деломице још и сада чека на археологију уметности и на откривење најстаријих литерарних дела, тако и психологија мора признати, да у митолошком истраживању лежи големо благо за њу, ко]е ће се моћи употребити истом у будућности. Па ипак има једна сродна наука, ко]а као да већ сада доста приближила психолошко] примени. 1 о ]е наука о језику. И она спада у круг психичке антропологије, и ако ]е ова већином и искључу]е у сво]им приказима. Тако се ни Теодор Вајц (ТаИг), у сво]о] иначе изврсној „Антропологи]и природних .народа“, к-о]а већином служи психолошким интересњма, ни]е обазирао на ]езике природних народа. Можебити да се то може правдати обимом, који ]е наука о ]езику заузела; али психолошки интерес на сваки начин захтева, да језик ту заузме прво место. У многим ]е односима језик, упоређен с осталим творевинама свести у народа, од огромне важности. Ни на ]едној се творевини нису очували тако неизгладиви трагови ва]кадашње давнине; а с тим ]с у вези, што ниједна друга творевина ни]е подобна, да нам у толико] мери очува тра]на паде]ства оних промена, које

21