Topola

вероватно je Ви лх ел мф онXум бол т, који напушта државну службу, јер желп само себе да образује. и којп управо у себи налази опште хумажо. Пз тога опште хуманога, ослањајућп се на Грке, као што je то показао Шпрангер, хтео je Хумболт да развије фжлософжју хуманрстж. Деветнаестж век нам je донео развитак национализма, услед чега je ждеал хуманостж наших класика морао неко време да се повуче у позаджну. Прелаз од коснополитизма надионалној жисли у Немачкој опжсао je јасно и потажко Фрждржх Ма ј неке у своме делу »Кпсмополжтизам и жационална државах. Националжзам се међутим распростро пгаром целе Евроже. Његов je утжцај на политичку жсторжју последњих сто година врло јак. После вжшевековне распарчажостж постале су Немачка ж Италжја велжке жацжожалне државе. Многе друге, веће ж мање наджје тежжле су за својом државном самосталножЉу, и делом то жостжгле. Мжогж су означавали космополжтизам ж ждеју хуманостж ждеалом зажесењака, утоппјом. каткада чак ж уверењем људж без отаџбжже. Нацжја ж држава захтевалж су, да жм се вратж инджвждуа која je жостала зрела н богата, ж тражжлж да свакж жоједжнац ставж сву своју сжагу искључиво у службу своје отаџбжне. Међутжм се надионализам нжје манжфестовао само у областж лолитике, него je захватно ж жржвреднж живот. Нацжонална. еконожжја, коју je основао Адам Смжт. бжла je у жсто време жнджвпдуалжстжчl;а ж космополжтжчка. Она je почжвала на уверењуј да неогранжчена кожкуренцжја у гранждама државе ж слободна трговжна у међународном саобраћају сачжњавају најбоље услове за народно благостање. Међутим je ожстанак немачке жндустржје, која се жочела развжјатж тек.жочетком деветнаестог века, ж која je за време мира после 1815. почела нагло напредоватж, довела у пжтање много старжја ж сжособнжја енглеска мажуфактура. Пожгго je жруср;онемачким царжнскжм савезом (1834) унутраживж промет на задовољство регулжсажо. то je жотреба за зажlтжту од сжољашње конкуренцжје жостајала свакжм даном све већа. 1841 заузео се -свима гжлама Фрждржх Лжст у своме делу »Нацжоналжж сжстем жолитичке економжје« за енергичну заштитну царину, ж од тог времена жрожжма иационалжзам све више и жржвреднж жжвот *). Велжке наджоналне државе налазе се међу собом све втатте, у великој жолитжчкој ж привредној борбж конкуренцжје. После жемачкофранцуског рата од 1870/71 немачка се жждустржја развија у тако велжким размерама ж таквом брзином. да je Енглеска упознала у

*) Gide und Rist. »Geschichte der volkswirtschaftliclien Lehrmeinungen«, in deutscher Übersetzung herausgegeben von Franz Oppenheimer. 1913, S. 297 ff.

269