Topola

271

дубље и боље чптав један ред односа. Према томе ће сада битп задатак социјологије да та основна гледишта примени на испитивање разних области људског заједнжчког делања. Сада ћемо самж, на основу стечених погледа о једном од најважнпјпх производа људске заједнице, покушати да -прикажемо моралне захтеве у њпховом постанку н развитку. Раније обећана социј оло шк ае тп к а има уједно да докаже плодност социјолптког метода п важност, основних соцпјолошких гледшпта која су овде изнета. § 45. Социјолошка етика. Друштво je породилиште моралне свести. Први морални судови ннсу изражавалп лична осећања пзолованих поједжнаца, већ осећања целе друштвене групе. Прво правило дужнбсти-бпо |е морал племена.« Едуард Вестермарк није то тврђеље само поставио већ и непобнтно доказао врло обилним материјалом индуктивних чиљеница.*) Али из тога сдедује врло важно сазнање, да je оријентаджја која би одговарала стварностж, оријентација о суштини моралне обавезе и о моралним задацима човека могућа једнно на основу друштвене науке помоћу. метода. Једино можемо очекивати да дамо етици стварну подлогу и будемо на чисто са својим моралним задацима ако са великзш трудом психолошки и историски испитамо однос између појединца н друштва. а не тиме штр би претпоставили неку првобитну безвремену и вечну етичку структуру људске воље. Као што смо раније тврдили за теорију сазнања можемо да тврдимо данас и за етику; да je емпирички еволуционализам, а не спекулативни априоризам. у стању да помоћу социјо ло шк о г нет од а ствара жива уверења, која могу допрннети томе да приведемо ближе решењу задатке јавног и приватног живота, која су решења постала нарочнто прешна после рата. Наша основна социјолошка уверења, која смо напред изложили, дају нам срество да познамо морални развитак човечанства у његовим главним правцима, и да тако у језгру и најважнијим конструкцијама схватимо биће и постање моралне обавезе код појединда као и за државе. Као што cmq напред рекли, примитивни човек живи као социјално везана живатиња стада. Његова je душа испуњена оним што Диркхем назива »колективннм представама«. Вера у невидљиве демоне и духове, који се непрестано мешају у човечији живот, и

*) Westermark, The origin and development of moral ideas. I, 117,