Topola

сада Je она само захтев, нада, жеља, жудња. На сваки начпн да треба сваки појединад све да жртвује да се та идеја што скорије соднјолошки оствари. Алн до сада није још дело човечанство као јединица организовано, те стога нема Још никакву моћ ни довољно. ауторитета. Дакле, као морални захтев оно je важан саставни део душе људн који отмено мисле, алж Још није нвкаква сила. То нсто важи и за морални захтев, који je нераздвојно спојен за ддеју о целоме човечадству, и који je у исти мах трајни доказ о индивидуалистичком пореклу те идеје. Ко захтева човечанство као велику једшшцу, тај мора бжти у исто време дубоко убеђен у личну вредност сваке људске индивидуе понаособ. Мора денити и поштоватн опште човечанско у свакоме човеку. У сваком појединцу мора гледати носиоца хуманога, које обптава у свима нама, које je у суштинн духовне природе и које побожне душе сматрају за божанско j нама. Зато морамо сматрати, да je сваки човек сам себи диљ, те га не смемо нпкада, као што К а н т каже, употребљавати само као срество. Али je п тај захтев, да се прпзна лична вредност свакога човека, за сада само у нама, још не над нама. Додуше je законодавство последњих сто година почело да води делхшжчно рачуна о њему, али још много фали да се учпнп соцнјалним императивом. Према томе су дакле обе мпсли, она о целом човечанству као једној великој јединицн и она о личној вредности сваког поједпног човека. до сада само идеје, само наде, само жеље, само мотиви који постоје у нама. Државна органпзација силе нпје их још учинила социјалшш жмперативима, а ни јавно мњење није још истакло ове захтеве јасно и разговетно као опште обавезне. Зато би било погрешно оба та, међусобно тесно везана, морална идеала означити именом дужн ост п. Напротив морамо потражити другп израз, којп ће тачно представити чисто унутрашњи карактер тих захтева, п који може уједно да објасни једпњење индивидуалистдчквг п унпверзалпстичког момента. Ослањајући се на Кан та, чија етика представља кулмииацију те синтезе индивпдуализма и ушшерзализма, назваћемо ову нову полугу моралног развитка људе ким достојанством. Два су важна‘момента, по којима се разликује људско достојанство од људске дужностн. Дужност je соцпјални императив п стога претпоставља склопљено, органпзовано друштво, које се према иојединцу држп као власт д ауторитет, и које je у стању у нужди да прпмора на испуњавање његових захтева. Даље соцнјални пмпе-

284