Topola

292

заједничком животу. У већини културнпх земаља држава je заисха постала пајважнијим друштвенпм мандатором, тако да ми нећемо , погрешнтн ако социјалне императиве, којима су људи данас потчишени. крсхнмо укратко државним запове ст им а. Те заповесхи иостају сада у свесхп rpahana моралним дужносхима, шхо им даје несумњиво морални каракхер. У новије се време то често порицало. Тиме шхо će почела правити велпка разлика између легалносхи и моралности. ххело се рећи, да покоравање државним закошша није још никакав доказ моралног убеђења. То зажсха може бити хачно у некпм случајевима, али се ипак, верном испуњаваљу грађанских дужности не сме оспоравахи висока морална вредносх. Ко посмахра моралну подивљалост, која, као једна од најжалоснијих последида светскога раха, узпма све више маха, хај he убрзо доћи до уверења, да je драговољно покоравање државним заповесхима једно високо морално дело. Разуме се да морални задахак човечнји није шшошхо псцрпљен нихи закључен иепихнвањем грађанских д\-жносхи. Мж већ знамо, да свесх о људском д осто јанству, која посхепено посхаје све јача, не само да рађа нове, вшпе заххеве, већ нас наводи да државне заповести подвргнемо поновном нспиту, па да онда видимо, да ли се оне могу довесххх у сагласност са новпм захтевима. Ми смо овде принуђени да посхавимо једно ново ппхање. У чнје се име посхављају заххевп. л>удскога досхојансхва? Ко заххева од нас апсолухну исхинпхост п да сваку лаж осехпмо као неправду п понижење? Ко нам налаже да смахрамо, да je свакп човек сам себи циљ н да га никада не упохребљавамо само као срество? Раније смо рекли. да су хо заххевн, које посхавља сам себн морално сазрео човек, који се уздигао до свести о људском досхојанству. Захо смо људско досхојанство п крсхили моралном аутономијом п унухрашњпм суверенством. Овај одговор умирује мислиоде априоричког правца. Они смахрају да je хо схвахање копачно решеље, јер верују у једну безвремену, вечиху ехнчку схруктуру људскога ума и људске воље, која посхојп још од самога почехка.. Међутпм мнслилал; са соцпјолошком оријенхацијон ие може хаквпм прехпосхавкама да прида ипкакву важност, пошхо јасно распознаје j њима лахенхну мехафизшсу. Он сматра дакле, да je морална аухономија, која je резултат свесхи људскога досхојансхва, иешхо шхо je посхало, продукат развпћа, хе се пнта, у чему молхв префшвена савест да нађе јемсхво за своју унухарњу сувереност. Одговор на то пихање дах je већ у наппш основним социјолошкпм уверењпма. Свесх о људском досхојансхву произпшла je нз пдеје о целом