Topola

304

Рнмљанн су се жстлна сматрали господарима земље, и А в г у ст се радовао када je Вжргжлжје преставжо долазак римске владавине као одлуку Јупитсрову, алж су лржлжсжвалж то поглавито моћи н умешностж својлх државнжка н војсковођа. Не беше љжхова ствар да лупају главу о томе. Тек je хржшћанство јасно формулжсало идеју о божанском управљању светском судбпном. Свж су људн деда божжја ж зато браћа. Захваљујући Христу свж онж жмају уделау сжасењу, те je тако свакоме од њжх прокрчеж ж показаж лут којж водж унутражпвем спокојству ж вечжтом блаженству. Не треба много жа да се ту откржје божанскж план, којж ужравља судбжном човечанства у једном одређеном смжслу ж водж једном заједнжчком цжљу. Црквенж отац Августжж схватжо je жотпуно ту лшсао, те нам je дао у своме делу »0 божжјој државж« прво лсторжскофжлософско расматрање велжкога стжла. По њему, жсхоржскж развжтак људскога рода жочжва на планској управж божанскога жровжђења. »0 Богу, којж не само да je обдаржо небо ж земљу, човека ж анђела, већ ж утробу жајмањега ж најпрезренжјега црва, ж жеро птжчжје ж двет у, бжљке ж лжст у дрвета хармонжским једжнством својжх делова ж неком врстом унутрашњег сжокојства, о том Богу не може се нжтж се сме вероватж, да je хтео да вждж жсжључена жз закона својега жровжђења људска царства, њжхову владавжну ж њжхово рожство« (Књ. Y.. гл. 11. »Божжја држава«), Род људскж сачжњава једно једжнство, јер су свж деца божжја. Алж je то једжнство порушено Адам овл м грехом. Од тада жма у свету двојакжх грађана ж двојакжх држава. Једжа je жудска, земаљска, плотска; друга je божанска, небеска ж жжвж у духу. Земаљска држава лостаје лз љубавж коју човек осећа према себи, ж Еоја je бжла човека довела до самога жрезжрања Бога; друга лостаје лз љубавж према Богу, која водж до презлрања самога себе (XIV. 28). Авг ус т ж л делж лсторжју час у две час у трж. а једлом чак у шест епоха. Последња je увек она, која лочлње Хрлстовом појавом на земљж. Xрж ст ос je поджгао божжју државу, која уједжњује све нобожне ж верне. Она ће жаджлветж све земаљске државе и донетж целом човечанству вечлтж жжвот ж душевно спокојство. Божжја држава Август жн о ва, то je ржмска дрква, која од тада сматра себе увек носжоцем те лдеје. Према томе je, по А в густ ж ну, цжљ жсторжје олшта владавжна хрлшћанске дркве. То се схватање одржава кроз цео средњл век, л траје још данас. Алж je ж без обзжра на цркву Авг уст жно в а мжсао о божанској управл родом људскжм од коржстж за схватање жсторије. Бо сј е покушава