Topola

314

ii да се нађу закони историског развитка. За претечу тога правда означава Б е р н х а ј м (699) с пуним правом К о н до р с е а. који je свој нацрт псторнског приказа људскога напретка саставио у тамници. осуђен као жиропдист (Књига je објављена после његове смртп 1795.). Кондорсе тражи да обратп већа пажња на imce у псторији, п верује, да he ту прпродно-научнп метод донети нових открнћа.. Величанствени покушај -0г ист Кон то в да исхорију обрадп по познтпвистичким ггринцшшма, оценилн Ciio достојно већ раније. Бернхајм утврђује (712) велккн уплив Контов на додније време, н нарочито јасно показује кодвко je Лампрехт црпео из Кон та. Ту спадају и раније поменути покушајн Кве тлсј евп и Беклови, дасестатистичким испитивањима докаже законитост у соцнјалном збивању. Да je статистика потlгј г но недовољна да служи разумевању псторије, доказао je Б е р н х а ј м (119 ff.) потпуно. Од овог тражења емшгричкпх закона много je важније економско схватање нстор и је, које су заступали Ка рл Марк-сп Фридрих Енгелс и које се често, мање погодно. назнва материј али ст ич ким *). Од Хегла je Маркс примпо тежњу за јединственим схватањем исторжје а делом и његов дијалектичкн метод. По садржини пак потпуно je у опреци са својпм учптељем. Ток историје не одређује светскн дух већ економска структура друштва, начнн, како се најважнија добра производе п деле. У своме спнсу »Прилог критпци полптичке економије« (18511 вели М а р кс; »Резултат мога пстраживања био je. да се правнп односи као п државне форме не могу појмити ннтн нз њпх самих нпти пз општег развптка људскога духа, него напротив пмају корена у матернјалшш пржликама жпвота, које Xе гл укупно обухвата именом »грађанског друштва; а да опет анатомију грађанског друштва треба потражити у политичкој економији. У друштвеној продукцнји свога жпвота ступају људи у одређене. нужне одношаје, који не завпсе од њихове воље, у одношаје продукције, који одговарају одређеном степену развића њиховнх ггродуктпвних снага. Свп ти односи продукције укупно чине економску структуру друштва, реалну основцду, на којој се диже правннчка п политнчка зграда, и којој одговарају одређени друштвешт облпци свести. Начпн производње материјалног жнвота условљава социјални, полптнчки и духовнп процес живота уопште. Не одређује људска свест љихово биће, већ обрнуто њихово биће одређује

*) Кратак алп врло језгровит приказ налази се код Мекла у његовој »Исторпји соцпјалпстичких пдоја у деветнаестом веку« (1909).