Topola

зума ii да су њему урођенл. Предпосхавка урођеннх бсновнлх облика или категорија садржи много незгоднога као и непојмљпвога. Захо мора место таквпх прехпосхавки заузехп г е н е хн ч к а анали з а а ктп вио схи разу м а у да в ањ у о б лик а, како бп се изнашло елширилко порекло онлх облика. Али пре лето што самп предузмемо ту анализу, морамо скрекутп пажњу још на неле друге правце у хеорлјл сазнања, којп су се појавпли напоредо са сензуализмом п лнхелекхуализмом. Под упливом религлозних потреба развило се код схарих и новијпх мпслилаца веровање. да човек. осим чула п разума лма у себп п једну особену врсту унутрашње моћп гледања. која га оспособљава да може све што je надчулно непосредно познахи п с њим се спојихл. Релпгнозно-фжлософски правад млшљења. којп je лспуљен таквим веровањем. зове се уопште »мнсхицлзам«. За унутрашње гледање, што лрпсхалиде овога правда верују да дожиил.ују. уобвчајен je израз »интувдија«. У новнје време покушало се. да се пнхупцнја ослободп њеног мпстичког карактера. н да се од ње саградп ново научно-философско врело сазнања. 0 том правцу мишљења проговорнћемо под насдовом »Мистицизам п пнтлчшнја«. § 25. Мисгицизам и интуиција. П лахон je често исхлцао мисао, да људска душа, пре него шхо се спојп са телрм. нли_кададе јакнм- унухрашњим: напрезањем одвој л од њега, располаже апсолухно поузданич п исхддитим сазнањнлш. Нама je познахо много шхо-шха чему нас нлје иаучило пскусхво у живоху, а хо знаље нпје тттттттта, друго до с е ћ а н> е. које je душа сачувала још. из вредена. када још није познавала хелесно ропсхво, Плахон je ову науку дрпмло од седхе орфкчара, која се распросхрла ло Грчкој од шесхог столеНа пре Хр.. na je бнда фнлософсвп даље развио. Сама жеља пак. да се душа одвојп од хела, произлазд из дубоке релнгиозне похребе п пзазвала je дубоке верске покрехе. Орфичари ey у својим хајшш обредима или м и сх ер пј а м а у циљу ослобођења душе после смрхп. пронашлп многе церемонпје л развилн многе мдслп које налазимо понова у хрншћанству. Новолихагорци п иовоплахонпци, којп су од првог схолећа пре Хр. вршилл Твелики ттндај на грчкп л римски свех, развилп су онда млстицизам у фллософскл снсхем. Најважнпјп предСхавнлк хога правца je П л охпи (204—269 п. Хр.). Његове расправе. 54 на бфбју, уредио je његов учении Порфп р н ј е у шесх »енеада«