Topola

73

§27. Генетичка и биолошка теорија сазнања. Ако нећемо да философија буде више спекулацнја отуђена од света, већ рад мишљења који he користптн жнвоту. онда мора теорпја са-знања да напусти своје изоловано становиште, па да покуша да схвати људско сазнање као лродес развијања, који се нужно јавља у развитку појединачног индивидуалног живота д људекога друштва. који учествује у општем развитку живота и на њега ушшвнше. Тада више нећемо сматрати, да су чулно опажање п концептпвно хшшљење две одвојене душевне моћи, напротив. оба he бнти за нас два зрачна извора Једне исте духовне снле. која свуда делају заједно. »Појмови су без садржине празни. гледишта без појхсова слепа«. рекао je још Кант. и тиме несумњпво казао једну важну истину. сваком се акту сазнања мора манифестоватп цела наша духовна органнзација: а теорија сазнања треба дубљим проучаваЉем самог акта сазнања да нађе пре свега основни облик сваког сазнавања. Пз заједничког делања човечијег организма и његова околпне. из начина како наша свест реагира на утиске којн нам се намећу с поља. нз мера. кбје морамо да предузимамо да бп се у свету одржали н да би научили да савлађујемо тај свет око себе. из свега тога мораће се наћи облик који одговара човеку. у који je он приморан да ставља појаве спољнега света. да би се у њему могао наћи. Генетичко послатрање пспнтаће стога процес сазнања у вези са осталим душевним животом. Теорија сазнања не сме снлом да одвоји сазнавање од осећања и воље са којнма je у вези. укратко. теорија сазнања мора се саградити на пс ихол ошк о ј основт Даље. не смемо сметнути с ума да je иа г о н з а сазн ањ е м пр оIIз ишао ii з наг оиа за о држањем жив ота. Човек мора уметн да се нађе у својој околини. мора да зна шта има да очекује од објеката пз те околине, мора научити да разуме п тумачи актуелне п иотенцијелне манифестације њихове снаге, ако хоће да се одржп у њиховој средини. и да их постепено савлађује. У ствари и свака наука има да захвали за своје порекло ттрактичпој похреби. Тако се астрономија развила у служби пољопривреди и бродарству, а можда н у сврху тачније поделе времена. Геометрија je ггоникла у земљомерству. а аритметика се развнла у служби трговини. Нуж д а ј е науч пл а чов ек а н е са м о д а с е бб r у мол ii пе r о и д а м| сл и. Али тек што се нагон за