Topola

шефа државе који су тако радили: Принц-Регент Србије Александар и Краљ Белгијанаца Албер. Историјз, а нарочито народ, то неће заборавити. Принц Александар био је врло млад кад је цело бреме одговорности једнога рата, какав свет није Iош никад нидио, примио на своја плећа. Овај млади суверен хр. бро га је узео на себе и до в paja није клонуо. Очеличен већ у балканским ратовима, овај младић у 26 години имао је искуства једног старца. Он је прошао кроз све несреће, али то га није учимило огорченим него сажаљизим према несрећи других.

КРАЉ АЛЕКСАНДАР, престолонаследник ПЕТАР, Краљица МАРИЈА, Кнез АРСЕН, Кнегиња ОЛГА и Кнез ПАВЛЕ у КраљевоЈ задужбини на„Опленцу приликом предаје српских победничких застава

Најпре у Ваљеву, затим у Крагујевцу и, најзад, у Солуну принц Александац остао је у ВрховноЈ Команди са којом je свакодневно сарађивао. Али он се није задовољавао да тако прати из пгзадине операције. Он је стално одлазио из Ваљева на фронт, у прву линију, да се увери о свему. На солунском фронту он је делио своје време између фронта и Врховне Команде у Солуну. У њему он је живео у вили једног богатог трго 1 ца у улици Мисраки. На фронту он је имао своју малу кућу то je била школа ■—• у Бачу и сгоју колибу на положајима Јелака, положајима које је бомбардовао неприЈатељ. НаЈзад, пре последње офансиве, енглески генерал Мајлн поклонио му је једну колони Јалну бараку, звану ~бенгало“, коју је пренео у Буковик, на подножlу Кајмакчалана, и ту се заједно сместио са Врховном Командом. Пешице и на коњу, могли сте срести принца Александра свудч на положаЈима. Већином ra је пратио само његов ордонанс официр Аца Димитријевић, Михаило Трифунац, Бошко Чолак*Антић или Јеша Дамјановић.

51

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ

Књига 11