Topola

више од једне деценије посвећује сву бригу, све старање, сваки час и сваку мисао земљи својој и народу своме; шта значи тај размак за Онога којијесвојим ратним и државничких подвазима с правом заслужио назив Оца Отаџбине, коме се данас громогласно кличе, широм велике Ј}ГОславије, на мору, на суху, у небеским висинама, у земаљским дубинама, у палатама и сиромашним домовима.

Рођен пред саму 500 годишњицу тужног и славног Косова, и њему је било суђено да осети многу недаћу косовску, али и да са својим верним и оданим народом исцели косовске ране.

Иако владарске крви, његови најмлађи дани загорчани ry тешким животом у туђини. Без безазленог детињства, без рођене мајке, далеко и од мајке отаџбине, у закриљу само доброг и бдагог оца, који трпи али не губи веру у своје и народне идеале.

И испунише се идеали. Прогнаник дочека свечзн повратак свој и своје деце у своју отаџбину, и виде је н већу но што је икада била, а Његов мудри и витешки син, чија је младостпротекла само у борби за слободу и величину домовине, предаје ено историји прву деценију срећне и славне владавине над народом једне крви, али за чије је уједињење било потребно да протеку не само векови, него и реке крви.

Борац у рату, искусни војсковођа, краљ Југославије ни по престанку ратне грмљавине нема мирног часа за одмор на лаворикама. Треба лечити ратне ране, треба накнадити страховите губитке,. треба упитомљавати оно штб је ратом подивљало и отишло на странпутицу, треба зидати на рушевинама. Ни на том новом и тешком послу Краљ Југославије не штеди себе, већ увек узима најтеже бреме и у раду је свагда најпреданији и најнеуморнији. А када је на томе послу разбеснело партизанство, запретило свима тековинама плаћеним скупим жртвама и драгоценом крвљу, својим актом од 6 јануара 1928 године прима још једно бреме, пресеца разорни рад на томе правцу, спасава и своју и народну тековину на самој ивици њене пропасти.

Неуморан у тражењу путева за што успешнији развој своје краљевине, истински народни Краљ успео је да стекне симпатије целог културног света и дауглед Југославије уздигне на висину, којом се и међу великанима можемо поносити.

И зато мислим да смем бити тумач ocehaja народа да се сви заветујемо о десетогодишњици нашег народног краља, да нема жртве коју не бисмо поднели за његову славу, и да нема ни једнога који Му не би указао своју пуну помоћ у даноноћној бризи за напредак и одржавање велике, недељиве и јединствене Југославије.

У Нишу први пут је јасно наглашено да се рат води за Југословенство.

79

НАШ НАЈВЕЋИ КРАЉ

Књига II