Topola

нета, којој име Непхун. Ови примери као н мнопт би могјш навестж, показују да je математлка често била -искоршпћена да се у егзактнкм наукама дође до нових сазнања. Код Миланковића, међухим, жмамо један сасвим други случај. Он je показао да се и код описних природних наука, дакле у геологији, клжмахологпји ц код сличних научних грана, може искористити математика да би се дошло до нових сазнања. Његови рачуни, шта впше, показују да се тим путем може доћи и до извеснпх открића, до којих се ни једним другжм начином не може доћи. Тако je Миланковић утврдио да je средња годипгња температура на око мпиус 17° Целзнусових. Та констатација, до које je Миланковић дошао применом своје теорпје на топлотне пршгике на Марсу и на други.м планетама, пресекла је једним потезом сваку дпскусију о томе, дали на Марсу пма жпвих бнћа слжчних онима на земљи. Стручљацп добро знају, да je кроз много деценија вођена дискусија око тога, далп на Марсу живе људп, а резултат те джжусије бпла je чнтава једна неплодна лнхература, која у научном погледу нема нпкакве вредности. Према МилЦвоковићевој теорнјп не може бити нп говора о томе да на Марсу постоје бића слична човеку. Миланковић je о својој теорпји и о математичкој климатологији објавпо до сада поред многих научних расправа и три опширна дела на франдуском ж немачкол језпку, а једно од тих дела преведено je и на рускп језик п, због његове велпке важности за научна истраживаља у Северној Русији и Спбирнји, оштампано у четпри хиљаде егземплара 1 ). Кад проучавамо Милаиковићеие списе можемо запазитп да je климатолошкп обрадио само период од последнпх 600,000 годпна, дакле иериод квартера. Његовој се теорији доиста и замерило, да не може да објасни како то д\ се у Средљој Европи за време терцпјера нису појављивала ледена доба кроз многе милпоне година. МилаиковиН je нна то дао одговора. Он je изградпо једну нову теорпју о померању земљинпх полова, која на задовољавајућп начин објашљава стварп које у геологпји раније нису могле бптп тачно објашњене. Рећићемо неколико речн п о тој теоријп. По зната je ствар да су на крајњем северу, на Шпшцбершкго! Острвпма, нађене велпке наслаге каменог угља. Бпло je необјашњиво откуда то да се нађе камени угаљ тамо, где

1} Milankovitch, Theorie matematique des phenomfenes thermiques produits par la radiation solaire. Paris 1920. Milankovitch, Mathematische Klimalehre und Astronomische Theorie der Klimaschwankungen. Band 1 des Köppen-Geigerschen Handbuches der, Klimatologie. Berlin 1930. Milankovitch, Durch ferne Welten und Zeiten. Leipzig 1936 Milankovitch, Astronomische Mittel zur Erforschung der erdgeschichtlichen Kliraate. Handbuch der Geophysik Berlinl939.

14