Topola

16

|е објавио неколико дела. Најзначајнжјж његов рад, којж му je донео славу на жољу науке, односи се на појаве преламаља светлостж ина објашљење дуге. Он je први помоћу стакленжх кугала, напуљенжх водом, проучавао претварање светлостж у разне боје и објаснжо да се код појаве дуге одигравају жсти процесж. Његово тумачеље да светлосни зраци при пролазу кроз кжпше капљжце у земљжној атмоефери, подлежу двоструком преламању и једноструком одбжјању светлости, бжло je за тадање фжзжчаре нешто сасвжм ново, тако да се и велжки Њутн у својим радовжма позива на ово мжшљење Господнетжћево, за које сматра да je прво КO Ј е Ј е _У фпзждж дало тачно објашњење постанка дуге, У псторжјж физжке често налазимо Господнетића под жменом Дедомжнис, а скоро увек се напомпње да je и он био велпжртва инквизжцпје, као што je то био случај са Галжлејем ж другим слободоумшш људима тога времена. Јосиф Стефан. Другп један наш велжкп фпзичар бпо je боље среће. Он je годпнама радпо на Бечком унжверзилету у физикалној лабораторијп и жстрајним радож дошао je до великжх резултата. To je Словенад Јосиф Стефан, рођен У једном малом селу Светол Петру код Целовца 1835 од врло спромашнпх п неппсленжх родитеља. Стефан je већ у ранжл годпна показао велжк дар за науку. Рођацп су га помогли да студира фпзику у Бечу. После завршенпх студпја провео je седал година као пшназжјскп наставнпк, а затим 23 године као професор физпке ж джректор Фнзикалног жнстптута на Универзитету у Бечу, дде je и умро 1894 у пуној радној сназж. Бечки ушгверзитет се ж данас поносп његовим пменом. У аркадама универзптета ложе севпдетп споменжк који су му подпгли његовп друговп п ученжцп својжм п другим прпватшш средствима. Стефан je бжо велик п као теоретжчар и као експерпнентатор п као педагог. Објавпо je многа научна дела од којнх нека трајне вредностп. Радио je на оптнцж, у разнпм областима електрицитета, а нарочито на пољу термодпнамике, где je пмао необпчног успеха. Његово пме везано je за закон зрачења којп нам каже да једно тело у успјансш етању у толжко вшпе зрачп енергпје у колжко му je већа апсолутна температура, ж да количпна жзрачене енергпје расте са четвртжл степеном апсолутне температуре. Овај Стефанов закон, објављен 1879, од велжког je значаја и са практичног становишта. Техшша спјалпца, и осветлења уопште, управљала се и управља се према том закону, п постнгла je значајне успехе, јер у колико већој температурп пзложпмо светлећа тела, у толlЖо je зрачење јаче ж економпчност осветлења већа. Тако на прнлер спјалпца са усијаним металшш влакном при температури од 1900°Ц зрачп четпрп пута толико енергпје као када влакно усијамо на 1700 П Ц. Помоћу Стефановог закона дошло се до велжкпх п важ-