Trenuci i raspoloženja
|
—______ 4 о Ирра== г је 4 8 У
САЋХХ ОГМЊЕ.
Сунце се гасило на западу близу
И златило зраком у пурпурној магли Борове што су се над речицу нагли; А далеко тамо у дугачком низу,
На тихоме ветру тополе високе
Виле су се лако сред равни широке.
Сутон је пунио дворану високу;
Под прстима мојим тонуле су дирке, И тонови меки притајене свирке Изливали су се у звучноме току Уносећи собом у арију благу
Шум твојих корака по тешкоме сагу.
Не знам шта се тад у души твојој крену; У очима тамним сагледах ти сузе;
Обе моје руке међу своје узе;
У зеницама ти тиха светлост сену;
Ти протепа гласом кб да милост молиш! „Реци да л ме и сад као некад волиш,..“
Кроз сутон погледом погледах те дугим! У тебе је било јасно, светло око
И чело под црним власима високо
Ведро, а на лицу међ чарима другим Низе белих зуба рујне усне крише. Волела сам све то — је л требало више»!
Онда кад не бејах ни дете ни жена, Не познајућ' снагу пробуђених чула,
ТРЕНУЦИ И РАСПОЛОЖЕЊА 3