Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 77

ОДЛОМАК.

Видици моји недокучни су

Очима Вашим, зена уморних.

Јаук и усхит неразлучни су

Истока мојег зора суморних.

Сумња су мојих пути без краја. Лепота холи стег истини је,

— А њој служити вреди страдања Ви нисте човек мојих надања:

У машти мојој места Вама није.

ПОБЕДНИЧКИ БОЛ.

Поникао је пре година више,

Кобан и снажан бол један у мени,

И почео је да расте и сише

Сав сок животни бол тај прикривени.

Од свег у мени живот њему даде Највише хране, и пут грубе силе Почини пустош, те све пред њим паде Док у срце ми зари снажне жиле.

Као што гује, кажу, очи пију, Његове жиле снагу точе моју, И нестаје ме, копним, докле рију Пијавке гнусне у неравном боју.

И све поруши, освоји, овлада

Свим кутовима мог уморног бића,

Де ничег није мог у мени сада

Ни тежња давних, ни нових открића-.

Ткања у мени сва разорио је. Све душе моје покидао нити,

И населио собом биће моје Деспотском силом освајач несити.