Trenut večnosti : pesme

141

(Саиф под њим горко мучен, Очекујућ своју смер, За раме је Руса ујоо о помамна, бесна звер...

Посустао, препун једа, Рус отрпи бол уједа;

И невбљан да се бори, Противнику проговори:

Коњаник.

„Обојица смо подједнаки, Узаман нам свака нада: Кад не може овом борбом Један другог да савлада.

Малаксалим тешку борбу Издржати није лако, Кад из рана крв истече

Пропашћемо оба тако.

Ако ли си жељан плена Наћи ћеш га, веруј, доста; И ја ћу ти уступити (Од мог дела што ми оста.

(О«анмо се борбе тешке, Наћићемо блага... злата;

А за твоје то јунаштво, Уступам ти: мач и ата!..

“

Саиф, жудан крви, Вољан да се бори,

Противнику своме Очајнички збори:

Сапф.

Ја не тражим плена: Ни блага ни злата;