Trenut večnosti : pesme

147

"Кара-Ђузија. Јуначке су главе, Видим да су свеже, Јер их Саиф увек Откида са вреже .. !

А зар твој господар, За откупну цену,

Није захтевао Девојку љубљену 2! ...

Алија.

Дошао би и сам Ал беше уморан.

На тешкој је муци (С овом тројцом био, До сад је се, ваљда, Мало одморио ...

Кара-Ђузија.

Хајде са мном сада, Кад је откуп туна,

Да свршимо и тај (Остатак рачуна ...

На коња се вину И упути право,

На ратиште пусто, Бојиште крваво ...

Али тамо беше Већ изчезла врева, Само још по која Муња што просева.