Trenut večnosti : pesme

52

И цар слабог карактера, Уз гутљаје густог дима;

_Без милости и уздаха,

Мртвог гледа Ибрахима . Тако и сва обећања,

Што их царска уста зборе, На освитку сваког дана,

У дубоко тону море .

Што је било и сад бива, Без сплетака нема рада;

„Благо оном ко је свико, Без голема мријет јада |!

“с

1926.

Пећина сазнања.

Свуд је има, свуд је иста, Од никог се и не крије; А усхтеш ли, моћни царе,

Наћићеш је, потражи је ...

Миран станак, без весеља, И без среће и без жеља

Не чује се свецка врева, Не виде се пути славе;

Све пролази истим током: Часи снова ко и јаве

Пећина је мрачна... пуста... Бедни станак наших дана, Ту испашта тешке грехе Један човек наших мана

Та њега би познао сваки, То је човек нашег лика, И ти, царе, ако приђеш Познаћеш и испосника . .