Trenut večnosti : pesme

56

Да а Ја певат не могу, Кад ми душа ћути; Кад ми срце тужи, Кад се небо мути.

Прохујаше дани:

Детинство ... волење.

Настало је, друже, „Суморно јесење.“

нат На плавоме небу Шаренила нема, Нит се небо смеши "Као кад бесмо ђаци; Место сјајног сунца, „На небу облаци.“

МИ

А братства и слоге

Нестало је давно, Пропало је, веруј,

(ве што беше славно; Место свега тога,

Барба је знамење; Души ми је тешко,

„На сриу камење.“

1900.

625»

Заман песма.

Заман песма што се чује,

Заман свирка што се ори;

Не питајте како ми је, Кад ми срце туга мори...