Trenut večnosti : pesme
Download:
Enzeigen in BnLViewer
1]
Краљ у Тули (Гете).
Био једном краљ у Тули,
Ком је драга спомен дала, На самрти, златан пехар,
Кад је млада умирала .
Ништа више волео није, Као пехар своје миле;
Кад би из њег вино пио, Сузе би му удариле! .
Све богаство што је имао, У наслеђе све је дао; Само пехар своје миле, Није ником обрекао ...
Једном беше краљ на ручак Сакупио све ритере,
У свом замку близу мора Да се скупа провеселе...
Тад у руке пехар узе, оку му суза сину; И последњи пут се напи, "Па га баци у пучину ...
Пехар оде и потону, К/о да никад није био; А краљ склопи сузне очи, (Од тад више није пио. 1884,