Trenut večnosti : pesme

1]

Краљ у Тули (Гете).

Био једном краљ у Тули,

Ком је драга спомен дала, На самрти, златан пехар,

Кад је млада умирала .

Ништа више волео није, Као пехар своје миле;

Кад би из њег вино пио, Сузе би му удариле! .

Све богаство што је имао, У наслеђе све је дао; Само пехар своје миле, Није ником обрекао ...

Једном беше краљ на ручак Сакупио све ритере,

У свом замку близу мора Да се скупа провеселе...

Тад у руке пехар узе, оку му суза сину; И последњи пут се напи, "Па га баци у пучину ...

Пехар оде и потону, К/о да никад није био; А краљ склопи сузне очи, (Од тад више није пио. 1884,