Trenut večnosti : pesme

19

Прва ноћ.

(Гете)

У спаваћој соби, пун љубавне жеље (Стоји амор веран крај брачне постеље; Удаљен од гозбе, најмлађи међ свима, Да сметао не би сретним младенцима.

Светлишта се светле као звезда јато, Пред њим пламен сија као бледо злато; Цвеће мирис сипа, вечер мирна... тиа, А страсна те љубав заносно опија.

Да л ти.срце куца при удару сата,

Кад се стиша жагор уморених свата;

Како жудно гледаш твоје мило цвеће,

Што ти скорим ништа да одрече неће ...

Узео би је љупко за ручицу белу,

Похитао би с њоме у брачну постељу; Време ти је дуго, жудно бројиш часе, Чисто би да свеће што брже погасе .

Како дркћу груди, како гори лице, ако срце куца младе девојчице .

Не брани се злато, не љути се на те,

Већ збуњено само да љубиш чека те .

Ђаволасти амор ништа ти не каже,

Да јој рухо скинеш журно ти помаже; ле... ено га... оде са љубавним луком, Постиђено лице покрио је руком

1888.