Trenut večnosti : pesme
19
Прва ноћ.
(Гете)
У спаваћој соби, пун љубавне жеље (Стоји амор веран крај брачне постеље; Удаљен од гозбе, најмлађи међ свима, Да сметао не би сретним младенцима.
Светлишта се светле као звезда јато, Пред њим пламен сија као бледо злато; Цвеће мирис сипа, вечер мирна... тиа, А страсна те љубав заносно опија.
Да л ти.срце куца при удару сата,
Кад се стиша жагор уморених свата;
Како жудно гледаш твоје мило цвеће,
Што ти скорим ништа да одрече неће ...
Узео би је љупко за ручицу белу,
Похитао би с њоме у брачну постељу; Време ти је дуго, жудно бројиш часе, Чисто би да свеће што брже погасе .
Како дркћу груди, како гори лице, ако срце куца младе девојчице .
Не брани се злато, не љути се на те,
Већ збуњено само да љубиш чека те .
Ђаволасти амор ништа ти не каже,
Да јој рухо скинеш журно ти помаже; ле... ено га... оде са љубавним луком, Постиђено лице покрио је руком
1888.