Trenut večnosti : pesme

По пећини сјај се просу, Већ варнице бесно лете,

Око жене успаване Створише се силуете...

Све сатане — седам дива Што им своју душу дала, У срцу јој сваки беше, вакоме је веровала...

Магдалена (у сну):

„Уморно је тело моје, Бол ми стег о грло... груди... Побегла бих из Јудеје, Од ових гадних људи...

„Отужан се задах шири, Тежак задах душу дави, Што се више Пасха ближи, Све ми тежи сан на јави...

ИМ живила више не бих, Побегла бих — не знам где би...“

Први сатана.

„Магалена, дивни створе, Моја душа пламом горе, оје срце тужи... вене... оред тебе... такве жене...

Силно ћу ти благо дати, Све што имам биће твоје, За тебе ће сунце сјати, све ноћне звезде моје... (Само, реци да си моја...

Други сатђана.

„ја ти нудим живт вечни лепоту земног бића, Извор страсти надчовечни ИМ љубавни нектар пића...