Trenut večnosti : pesme

95 |

Али, што нас теби мами, Што те такву грешну краси, — То је твоја љубав страсна, оју нико не угаси...

Примамо те к нама радо, Не ћемо те ником дати; Као звезда у понору, Ти ћеш нама вечно сјати...

Шести сатана.

„Кад ме Господ одагнао И бацио са небеса, Ја се нађох међу људма Пуних злобе, пуних беса...

С пута, сврнух у Јудеју,

де другове нађох многе, решне људе без милости,

Без напретка и без слоге...

Ту наиђох на те, жено, Најдивнији земни створе, Срце моје сажежено, л му пепео жаром горе...

Још претешко љубоморство мом бесном срцу клија,

Магдалена... Магдалена... Тебе љуби нов месија...

И ако си душом наша, ако си жељна света, Зар да будеш наложница, лудног сина Назарета 2...

Седми сатана.

„Знам: почетак тешког краја, Видим: звезду како пада,

И крвави траг на земљи Исусове звезде јада...