Trenut večnosti : pesme

Сви га моле, сви га траже И фарисеј срца има,

У богати дом га зове За трпезу њега прима.

Благословен Господ Исус, И са Њиме цела група;

Ал, гле чуда . . . уз трпезу . .. И грешница њему ступа.

Уз господску софру пуну Да искупи грехе многе, Магдалена Учитељу _ Са сузама опра ноге.

Да отаре свете стопе Расула је бујну косу,

А на главу Учитеља Скупоцени мирис просу.

ИМ плачући као дете, Слушала је речи свете:

"Исус:

„Та учини добро дело,

[Господ изли милосш на ше; Ти искупи трехе своје,

Вера швоја спасава ше .. .“

— Тад се сети учитеља:

Кад му прво грешна дође, Кад гомила разјарена,

(Са камењем на њу пође...

Да грешницу смрти спасе, оспод нађе силу јачу:

Као заповест неку с неба, Глас Исусов народ зачу: